Proteklih par dana se svuda po medijima, a još više po društvenim mrežama šire izveštaji, kukanja, upozorenja i zeze vezani za „extreme cold weather“ u Alberti.
Međutim, ekstremno hladni zimski periodi u Alberti nisu novost nikome ko je imao priliku da ovde prezimi bar jednu zimu. Svake godine stigne nam uglavnom nedelju dana, nekad i duže, a nekad i nekoliko puta u toku zime, hladan talas koji sa sobom donese temperature od -30, a uz faktor vetra ponekad čak i do -45. I znate šta? Preživi se. Kako? Baš tako što ovo nije novost, što se ponavlja svake zime i što je način života organizovan u skladu sa ekstremnim vremenskim uslovima. Na kraju krajeva, na sve se čovek navikne, pa kako neće na malo zime.
photo by Darko HD Photography
No, dobro, lako je meni sad, posle gotovo dve decenije u dubokom zamrzavanju, da tvrdim kako -28 (“feels like -34”) koliko je trenutno napolju, uopšte nije neka glavobolja. Kao kroz maglu, ali ipak još uvek mogu da se prisetim kako bih na takvu informaciju reagovala iz novosadske perspektive, gde te košava na -2 produva do kostiju tako da ti posle treba nedelju dana da se zgreješ. Na -28 onda sigurno umreš, iz mesta. Međutim, pre nego što počnemo sa umiranjem na samu pomisao o tako velikom minusu važno je pomenuti jednu ključnu razliku između Novog Sada i Kalgarija – klimu. Kalgari se nalazi na oko 1000 metara nadmorske visine, što je otprilike prosečna visina Zlatibora, i vazduh je veoma suv, što znatno utiče na način kako se hladnoća oseća na koži.
photo by Darko HD Photography
Kad sam davnih dana pokušavala da spakujem godine života u Novom Sadu i u dva kofera ih preselim na ovu stranu sveta počasno mesto u prtljagu zauzeli su topli džemperi, vunene hulahopke i, nećete verovati, naočare za sunce. Od ta tri najisplativije su bile, opet nećete verovati, naočare za sunce jer Kalgari je „najsunčaniji“ grad u Kanadi.
Kalgari je grad koji u proseku ima 2300 sati sunca u toku jedne godine. Ako je verovati Google-u, to znači da od 365 mi u Kalgariju uzivamo u 333 sunčanih dana svake godine... u proseku.
I tako, dok su se sunčane naočare isplatile za svaku marku (da, da, nemačku marku, jer davno je to bilo) koju sam u njih uložila, vuneni zimski džemperi i tople hulahopke ovde mi nisu bili mnogo od koristi. Zima koju sam zatekla u Kalgariju, pogotovo zbog suve klime, je vrsta zime koja ostaje spolja, ne uvlači se u kosti. U kupovinu, a i šetnju ide se u velike, dobro grejane, tržne centre, naravno kolima. Na posao, neko ide kolima, neko vozom ili autobusom. Veliki broj, pogotovo voznih stanica je grejan, a autobusi uglavnom stižu po voznom redu. I naravno gde god da uđeš, grejanje ne oskudeva. Zbog toga su, umesto slojeva koji su tu da ostanu i da te greju i kad jednom uđeš u neki zatvoren prostor, mnogo praktičniji komadi odeće koji dolaze odozgo i štite od spolja i koji se lako skinu kad se jednom nađeš u zatvorenom. Da ne bude zabune, ja sam ovo na svojim greškama naučila. Koliko li sam se samo puta preznojala u vozu, pa se posle smrzla dok sam došla do posla i koliko li sam puta svlačila pantalone, pa hulahopke, pa opet oblačila pantalone, bez hulahopki, sudarajući se klozetskom šoljom u klonji firmi, jer me je u pola sastanka sastavio topli udar.
Godine iskustva sa kalgarijanskom hladonoćom su me naučile da se zimska moda sastoji od sledećeg: pantalona, kratkih čarapa, lagane bluze, debele dugačke perjane jakne, ultra-toplih čizama. Zatim su tu i vunena kapa, šal i rukavice postavljene „fleece“-om, kao i ekstra torba u koju mozeš lako jednom rukom da ih smotaš kad se u špicu uguraš na voz u kojem je vozač, naravno, odvrnuo grejanje, dok drugom raskopčavaš jaknu da ne prokuvaš. I naravno, za kraj, tu je nekoliko pari cipela u donjoj fioci stola u kancelariji za prezuvanje. Znam, znam, ovo je sasvim lično iskustvo i neprimenjivo možda baš na svakog, ali na kraju krajeva, ovo je samo moj blog, pa mogu samo i da se pravim pametna u svoje ime. :)
Nego da ne skrećem mnogo sa teme zime i standarda, sledi kratak pregled u slici i reči modnih predloga za zimu 2017-2018 (ili bilo koju drugu) u podnožju Stenovitih planina:
Tople čizme: moje su baš ovakve, samo sive. Nosim ih već treću zimu. Platila sam ih punu cenu jer sam ih kupila u septembru, čim su stigle u prodavnice (da, nama zimska roba u prodavnice stiže krajem leta). To je taj standard koji se pominje, kad ti nešto treba ili ti se baš svidi (kao meni ove čizme), ne moraš da se presabiraš i brineš kako će ti takav trošak uticati na kućni budžet.
Naravno, ukoliko vam ne gori pod nogama, uvek je pametnije sačekati rasprodaju, pa kupiti u pola cene. Ove godine se slične ovakve na Sorelovom vebsajtu prodaju za $105 CAD na sniženju. Da ne bude zabune, ne reklamiram posebno ni jedan brend, samo delim lično iskustvo. Uz čizme naravno ide jakna. Dugačka, perjana, sa kapuljačom:
moja je slična poput ove na slici. Redovna cena joj je bila oko $320 CAD, a ja sam je kupila na popustu od 60% pred kraj zime, pre koju godinu. Tople i popularne su i Canada Goose jakne, međutim opasno su zacenjene, pa se od ljubitelja očekuje da iskeširaju između $900 i $1300 CAD u zavisnosti od modela. Kapuljača na jakni je preporučljiva i to pogotovo sa krznom okolo, jer kad severni vetar krene da ćarlija jako je važno zaštiti lice. Osnovna preporuka kad su niske temprature u pitanju je da svi delovi tela budu pokriveni, jer hladan vetar i uopšte ekstremna hladnoća mogu vrlo lako i za vrlo kratko vreme da izazovu promrzline i unište kožu. Zato kapa, šal i rukavice predstavljaju nezamenjiv deo zimske opreme.
Isto tako je važno svoje tinejdžere naučiti da se na velikim minusima ne hoda u platnenim patikicama i gologlav. Škole redovno šalju obaveštenja i podsetnike roditeljima da vode računa da deca ne izlaze na zimu tanko obučena. Za moje veseljake najbolje rešenje su uvek bile ski pantalone preko trenerke, debele čizme i par patika u školi (da se preizuju), jer i u školama dobro greju.
A kad se oblaci razmaknu i pahulje prestanu da veju, kad sine sunce i zaškripi sneg pod nogama, na nos nataknem sunčane naočare (ima u Winners-u jeftino) i ubundana krenem da pevuckam „zima, zima, e pa šta je...“