Verujem da postoiji solidan broj onih koji za Kalgari nisu ni čuli, a veliki deo onih koji jesu uglavnom ga povezuju sa kaubojima, naftom i zimskim olimpijskim igrama. I ne mogu baš reći da greše, ali Kalgari svojim stanovnicima (uključujući i mene) nudi ipak i malo više od toga.
Svakako da se naša prerijska naseobina ne može porediti sa metropolama kakve su recimo Vankuver, Toronto ili Montreal, ali meni, koja se sa svojom „ekipom“ ušuškala uz padine Stenovitih planina još pre gotovo dve decenije, Kalgari je prirastao za srce sa svim svojim vrlinama i manama.
Svoju priču Kalgari je započeo na ušću reka Bow i Elbow 1875. godine kao vojno utvrđenje pod komandom pukovnika Džejmsa Meklauda. Dolaskom železnice 1883. godine počeo je da se povećava i broj doseljenika, pa je Kalgari, polako, iz vojnog utvrđenja počeo da prerasta u grad i zvanično biva osnovan kao City of Calgary 1894. godine brojeći tada 3900 stanovnika.
Drage goste koji su nam u posetu dolazili leti rado sam vodila u Heritage Park da iz prve ruke udahnu malo prerijske istorije i svaki put sam ostala ozbiljno zamišljena kako je to izgledalo živeti u kolibama prvih doseljenika pravljenih od drveta i blata na 30 ispod nule, bez struje i centralnog grejanja (internet i automobile sa grejanjem sedišta i da ne pominjem). Priroda je ovde oduvek bila surova i njen uticaj se nekako najbolje vidi u praktičnosti i pragmatičnosti ljudi koji ovde žive. Bar se meni, kroz moje ružičaste naočare, tako čini.
Danas Kalgari ima preko milion i dvestotine stanovnika, zauzima površinu od 825 kvadratnih kilometara i drugi je grad po redu u Kanadi po broju centrala velikih korporacija. Osim nafte, koja je primarna privredna grana, u Kalgariju su takođe zastupljeni finasijski sektor, tehnološku razvoj, kao i proizvodna industrija, a značajno mesto u privrednom razvoju imaju turizam i (verovali ili ne!) filmska industrija. Zime su i dalje hladne i sa prirodom se i dalje nije šaliti, ali smo zato svi udobno ušuškani u, i dalje drvene, ali moderne kuće i kućice sa termometrom koji sami podešavamo prkoseći hladnoći.
Međutim, iako je tačno i nadaleko poznato da su zime u Kalgariju duge i hladne, za razliku od drugih gradova u Kanadi, Kalgari se nalazi u regionu u kom zimi često dune Chinook (Šinuk), topli vetar koji u toku nekoliko sati podigne tempraturu od -20 do nekoliko stepeni iznad nule. I gle čuda, na kratko, u sred Januara, vazduh zamiriši na proleće.
Za neverne Tome, čisto da napomenem da imamo i leta, iako kratka, izuzetno lepa i prijatna. I ako svratite u posetu, vodiću vas u Heritage park da zajedno kontempliramo kako je nekada izgledao život u preriji, pa da zajedno dođemo do zaključka da nam ovih dana uopšte nije tako loše.
Sve fotografije u ovom postu su autorsko delo gospodina Darka iz Darko HD Photography studija.